Srbi na Korzici 1914-1918. Od Korzike do Balkana

Tokom Prvog svetskog rata više hiljada srpskih izbeglica bilo je raspoređeno u nekoliko korzikanskih gradova. Preživeli i njihovi potomci na različite načine iskazuju zahvalnost narodu ovog dela Francuske…

Knjiga Srbi na Korzici Zorana Radovanovića, objavljena je na srpskom u okviru edicije Srbija 1914-1919, koja predstavlja zajednički poduhvat izdavačke kuće Prometej iz Novog Sada i Radio Televizije Srbije.

Nedavno je u Francuskoj objavljeno prošireno izdanje ove knjige, Les Serbes en Corse. De la Corse aux Balkans. Uz tekst Zorana Radovanovića, koju su na francuski preveli Tanja Milosavljević i Adrien Orsini, tu su i tekstovi koje su napisali: Paskal Laranodi, Žak Kazamarta, Gi Lanoa, Fransis Aiki.

U predgovoru koji je napisao Frederik Mondoloni, bivši ambasador Francuske u Srbiji, poreklom sa Korzike, stoji:

…Najiskrenije govoreći, kada sam 2017. preuzeo funkciju ambasadora Francuske u Srbiji, nisam razmišljao o tome da će mi dolazak u Beograd pružiti priliku da otkrijem i, koliko je moguće, održavam privilegovane veze između Srbije i Korzike.

Srbija je zapravo nedovoljno poznata, i veliki broj mojih sunarodnika vidi je danas kroz koflikte devedesetih godina. A zapravo, veze koje spajaju naše dve zemlje su veoma snažne, a savezništvo kakvo su imale Francuska i Srbija od kraja XIX veka do Drugog svetskog rata retko se sreće u svetu. To prijateljstvo je iskovano u strašnom vihoru Prvog svetskog rata, onda kada je „ta mala Srbija“ izazivala divljenje saveznika, svojim herojskim otporom. Ta zemlja je u čast francusko-srpskog prijateljstva podigla jedinstveni spomenik na svetu, u centru najlepšeg beogradskog parka.

Kako sam bio iznenađen i ponosan kada sam shvatio da je Korzika odigrala značajnu ulogu u toj priči o prijateljstvu i solidarnosti.

S jedne strane, naravno, postoji ona tužna priča koju svi znamo, o velikom broju korzikanskih i srpskih sinova koji su ostavili svoje živote na Solunskom frontu, koji je nepravedno bio zaboravljem, a čiju centralnu ulogu u konfliktu Velikog rata danas ističu mnogi istoričari: bez proboja Solunskog fronta u septembru 1918, pod vođstvom Maršala Franša d’Eperea, nakog koga je počelo rušenje centralnih carstava, ne bi bilo ni primirja sklopljenog 11. novembra iste godine. Na stotine Korzikanaca sahranjeno je na vojnom groblju u Bitolju (Manastir) u  Makedoniji, a neki i na Francuskom groblju u Beogradu. Njima je posvećen prvi deo ove knjige.

Sa druge strane, a to je ono što je manje poznato, Korzika je tokom tog tako bolnog Velikog rata, kada je i sama bila iscrpljena, prihvatila nekoliko hiljada Srba primoranih da napuste svoju zemlju, ali čvrsto rešenih da je ponovo osvoje, i ukazala im gostoprimstvo, sledeći tradiciju svojih predaka…

Učestvuju :
Zoran Radovanović, istoričar i učitelj
Tanja Milosavljević, doktor lingvističkih nauka, prevodilac
Paskal Larenodi (asocijacija PER A PACE, Korzika, Francuska)
Žak Kazamarta (asocijacija PER A PACE, Korzika, Francuska)
Dragan Inđić, glavni urednik izdavaštva RTS
Zoran Kolundžija, direktor ik Prometej

Na srpskom i francuskom. Prevod obezbeđen. Ulaz slobodan.

Organizatori: Radio Televizija Srbije, Izdavačka kuća Prometej, Francuski institut u Srbiji, Asocijacija PER A PACE