Romen Gari: Obećanje u zoru i Pas belac

Pozivamo vas na predstavljanje dva autobiografska romana jedinog dvostrukog dobitnika Gonkurove nagrade – Romena Garija, koje je prevela Jelena Mitrović, u izdanju Službenog glasnika.

O knjigama će govoriti:

• Milan Vlajčić, književni i filmski kritičar
• Gordana Milosavljević Stojanović, urednik, Službeni glasnik
• Jelena Mitrović, prevodilac
• Stanislas Pjere, direktor Francuskog instituta u Srbiji

Romen Gari (Vilnjus, 1914. – Pariz, 1980) je francuski pisac, diplomata i avijatičar. Rođen kao Roman Kacev, detinjstvo provodi u Rusiji i Poljskoj. Odrasta s majkom, koja obožava Francusku; s četrnaest godina nastanjuju se u Nici. Studira prava, stupa u avijaciju, a posle poraza Francuske 1940. prilazi De Golovom pokretu otpora. Dobio je Legiju časti i visoka vojna odlikovanja.
Ratni roman Éducation européenne (1945) Gariju donosi priznanje. Iste godine ulazi u diplomatsku službu. Nastavlja da piše. Prvu Gonkurovu nagradu dobija 1956. za roman Koreni neba, čija je tema zaštita afričkih slonova.

Kao diplomata u Los Anđelesu, aktivan je u društvenom životu Holivuda; tu 1959. upoznaje svoju buduću drugu suprugu Džin Siberg (poznatu po ulogama u francuskom „novom talasu“). Objavljuje Obećanje u zoru (1960), možda svoje najznačajnije delo.

Nakon povlačenja iz diplomatije 1961. nastanjuje se u Parizu, nastavlja da objavljuje u Francuskoj i SAD, postižući uspeh na dva jezika koja mu nisu maternja. Garijev opus, od preko trideset naslova, obeležen je humanizmom i težnjom da se afirmiše ljudsko (i životinjsko) dostojanstvo. Četiri romana mu izlaze pod pseudonimom Emil Ažar. Roman o siročetu Muhamedu i bivšoj prostitutki koja ga odgaja – Život je pred tobom – 1975. dobija Gonkurovu nagradu, a njegova ekranizacija 1978. osvaja Oskara za najbolji strani film. U posthumnom dokumentu otkriće se da je Ažar zapravo Gari.

Četiri decenije nakon smrti, Romen Gari ne prestaje da intrigira, a njegov opus je 2019. objavljen u prestižnoj ediciji Plejada, rezervisanoj za književne klasike.

Obećanje u zoru je najlepša je književna pohvala majci, obojena finom autoironijom.

To je autobiografska priča o odrastanju u Rusiji, Poljskoj, Nici, u siromaštvu i blagostanju, o dečačkim i mladićkim inicijacijama, napornoj obuci za avijatičara, ratnim dešavanjima u Africi i Evropi, uz dirljiv omaž svojim saborcima, odvija se uz sveprisutnu majku, čak i kada je stotinama kilometara udaljena: „Tokom tri i po godine, podržavali su me dah i volja veći od moje, a ta pupčana vrpca prenosila je u moju krv odvažnost srca čvršćeg od onoga koje je mene pokretalo.“ Pripovest autobiografske inspiracije sažima bogato životno iskustvo i duboko promišljanje stvarnosti, u kome se, po autorovim rečima, „briga za umetnost neprestano uvlačila između događaja i njegovog književnog izraza“.

Pas belac je još jedan autobiografski roman francuskog pisca Romena Garija, inspirisan životom u Americi sa suprugom Džin Siberg. Autor ovoga puta pripoveda o rasizmu, promišljajući istovremeno o „izlečivosti“ mržnje, sve kroz priču o psu dresiranom da napada pripadnike samo jedne rase.

Radnja je smeštena u proleće 1968, kada se u SAD, nakon ubistva Martina Lutera Kinga, razbuktavaju rasni nemiri, dok u Evropi demonstriraju studenti, a na Dalekom istoku bukti Vijetnamski rat.