Karavan za klimu u Novom Sadu

Od petka 25. maja do nedelje 3. juna 2018. 
Novi Sad – Zavod za zaštitu prirode, Radnička 20
Na srpskom jeziku

11h
Izložba „Život smeća“

Francuski institut u Srbiji vas poziva da putem izložbe „Život smeća“, kroz umetničke fotografije i pedagoški pristup, otkrijete kako smeće, koje ljudi proizvode svojim aktivnostima, deluje na životnu sredinu, u Srbiji, Francuskoj, Sredozemlju, pa čak i u svemiru. Ovo umetničko putovanje pokazaće vam koliko vremena otpaci ostaju u prirodi, objasniće vam šta se zbiva sa otpadom, u Srbiji i u Francuskoj, navešće vas da preispitate svoje ponašanje u svakodnevnom životu u cilju smanjenja proizvodnje smeća, reciklaže ili ponovne upotrebe.

Fotografije, skulpture u pokretu, panoi sa objašnjenjima, koje deca treba samostalno da popune, velika društvena igra… Cilj izložbe je da bude inovativna, interaktivna i dostupna svima, bez obzira na godine.

Projekcija dokumentarnog filma: “Vek otvorenog neba“, autora Mariele Gros i Bruna Žurdana (5 minuta), priča o deponiji Antresen na jugu Francuske

12h
Naučna debata „Poljoprivreda, kao odgovor na izazove klimatskih promena i zagađenje zemljišta“

Poljoprivreda, a posebno obradivo zemljište, imaju ključnu ulogu u pogledu bezbednosti hrane i klimatskih promena.

Ljudske aktivnosti proizvode velike količine ugljen-dioksida, koji pojačava efekat staklene bašte i ubrzava klimatske promene. Svake godine, 30% ugljen-dioksida uzimaju biljke zahvaljujući fotosintezi. Kada biljke uvenu i istrule, živi organizmi u zemljištu pretvaraju ih u organsku materiju, suštinski važnu za ishranu ljudi pošto ona zadržava neophodne elemente za rast biljaka (vodu, azot, fosfor). Povećavanjem tog procenta ugljenika koji se zadržava u gornjim slojevima zemljišta, smanjio bi se procenat ugljen-dioksida u atmosferi.

Inicijativa pod nazivom „4 za 1000“, koju je pokrenula Francuska povodom Konferencije Ujedinjenih nacija o klimi (COP21), pokazuje da poljoprivreda može da donese konkretna rešenja vezana za izazov koji nameću klimatske promene suočavanjem sa istim u bezbednosti hrane kroz uspostavljanje poljoprivrednih praksi prilagođenih lokalnim uslovima poput: agro-ekologije, agrošumarstva, poljoprivrednih tehnika koje podržavaju konzervaciju, upravljanja poljoprivrednim pejzažima…

Prof. Dr Ana Firanj Sremac zaposlena je na poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu i svoja istraživanja sprovodi u okviru grupe za meteorologiju, klimatologiju i biofiziku. Svoje doktorsko istraživanje usmerila je ka meteorologiji i modelizaciji životne sredine, a pre svega modelizaciji interakcije sistema biljke-zemljište-atmosfera i primeni tog sistema u poljoprivredi. Član je projekta Excell Horizon 2020 koji se bavi poboljšanjem znanja i kompetencija u oblasti agrometerologije i nauke koneksnih ekosistema.

Ana Katarina Milenković je direktorka Ama Centra, centra za negu čoveka i prirode, neprotafibilnog udruženja građana za razvoj i sprovođenje inovativnih programa za održivi razvoj, zaštitu životne sredine i organske poljoprivrede. Osnovni ciljevi ovog udruženja su poboljšanje kvaliteta života u zajednici,  obrazovanje u oblasti održivog razvoja i ekologije, organske poljoprivrede, kao i razvoj ruralne sredine.

Dr. Viridiana Alcántara Cervantes radi u Federalnoj kancelariji za poljoprivredu i ishranu u Nemačkoj u odeljenju za međunarodnu saradnju i svetsku sigurnost  hrane i aktivno podržava Izvršni sekretarijat Inicijative 4 za 1000. Doktor je prirodnih nauka i bavi se temama povezanim sa  skadištenjem ugljen dioksida pod zemljom.  Radila je u Partnerstvu za zemljište Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija-FAO, kao stručnjak za zemljište i vodu 2017. godine. U Institutu Thunen od 2013. do 2017. radila je kao član istraživačkog tima za pametnu poljoprivredu u borbi protiv klimatskih promena.